Прво што ме је импресионирало када сам стигао у Светом Јовану је било да сам одједном схватио да сам био кинески. Ја сам другачији од људи око мене. Они су Канађани и ја сам кинески. I didn’t have this feeling when I was in China because all others were Chinese too.

Онда сам почео да размишљам које су разлике. Постепено, Нашао разлике су свуда! На пример, Брајан, мој хоместаи родитељ, питао ме је за десерт после оброка традиционалној кинеској сам кувала за њега. Разочарење на лицу након што сам му рекао да нема десерт после кинеско јело ме је чак осетио сам нешто страшно. Еј, то је велика ствар за Канађане, десерт! Постоје стотине примера да покажу разлику културе, especially between the East and the West.

За првих неколико година, све сто сам видео су биле разлике између мене и других лобија у Канади. То ме је носталгичан и било је тешко време. Међутим, са мудрошћу доба и време, Схватио сам да су све разлике су чињенице, а они ће бити ту без обзира ја то или не. Такође, с друге стране, имамо више сличности него разлика, што је више за смислено да открију и да обрате пажњу. Фундаментално, сви остарити и да се једног дана умрети; сви смо болести с времена на време; сви ми често треба да опростимо људима које волимо и ми сви понекад морају да раде оно што мрзим да радим. Ми смо више него иста разлика. Веома ми је драго што сам открио да и од тог дана са овим закључком, Canada became my home.

Није се много може рећи са простора садашњег лимита, али има много тога да поделим. Волим Канаду и ја осећам овде добар живот!

- Ксин у Саинт Јохн, НБ

-Слика: © ЕдАриас

Growing up as an immigrant child was hard. The first question I was often asked was “where are you from?” The easy answer was Pakistan. It was a part of me. Поред, I thought living in Canada was difficult. I was bullied for being a “Paki”, my protective parents didn’t allow me to go to sleepovers and movies and my clothes smelled like the Pakistani spices my mom used in our traditional food. I was caught between two worlds and didn’t know how to reconcile them.

I am not sure when it happened but sometime during my elementary school years, saying that I was from Pakistan was no longer the easy answer to give. My memories and life in Canada became more familiar.  My parents encouraged me to celebrate and contribute to my new home and remember the one I left. I remember attending my Citizenship Ceremony and excitedly telling my 5^th grade teacher Mrs. Burnett that I was now a Canadian.

I volunteered at an MPP’s office and had my first trip to Ottawa where I called my mom from the Peace Tower at the Parliament of Canada in awe of where I was standing.

During my undergraduate years at the University of Toronto, I began to travel during the summers. Working abroad in various communities, I was asked the same question I had been asked in Canada “Where are you from?” I answered, “from Canada”

The next question was “Where are you really from?” In frustration, sometimes dismay, I would answer, “I was born in Pakistan but I grew up in Canada”. I was very proud of my Pakistani birth and early years but I was also very sure that my home was now Canada.

In 2009, my family decided to go back to Pakistan. I was excited and nervous. Before we left Canada, I remember thinking no one will ask me where I was from – I speak fluent Urdu, wear the traditional shalwar kameez and will not stand out in a crowd.

When we arrived in Lahore, I went out with my family and ordered a chana dish from a street vendor. I just started to eat it when a woman’s voice behind me quietly asked “App kahan se hain?” meaning “WherWhere are you from221;

I couldn’t believe it. Not here!

I was born only a few hours drive from Lahore in a town called Sargodha. I told her I was from Pakistan. She wasn’t convinced and asked again.

I said, “I was born in Pakistan but grew up in Canada.” We struck up a conversation and talked about our lives in different parts of world. I couldn’t help but think of the person I would be if my family had never left Pakistan. When I arrived back in Canada, I was overwhelmed by that unexplainable feeling of “home” when I saw Toronto.

Данас, I still get asked where I am from. To say that I am Pakistani-Canadian is the easy and the right answer to give. I may have been born in one part of the world and relish in the few memories I have but Canada is my home. Together, the two places have made me who I am and for that, I am grateful.

-Sadia in Mississauga

Када изађете Либерија да се населе у Канади, неће вам бити потребно дуго да препознају многе разлике у култури. Many Liberians back home would disagree with me because we believe that our culture is closely linked to North America since the country was established by free slaves from America. But it was quick for me to notice that our assertions are wrong.

Поред мојој земљи порекла, Живео сам у три различите земље на три континента у последњој деценији. Канада је сада четврта. С обзиром на моје искуство, било је лако да се идентификују културолошке разлике. Оно што није било лако, мада, био је за мене да се прилагоди променама у култури. This confirms a saying in my country that “old tree can’t be bind easily”.

Две године сам остао у Канади, Сам се борила са позивом старије људе по њиховом имену. Ако мислите о заједници при чему су сениори су највећи узрасту, него ћете разумети шта ја морам да идем кроз дневно. Али то није проблем за моје 8 годишња кћерка, који се преселио у Канаду када је она била само 20 месеци. Она лако може да позове старију особу о старости баке првим именом. И даље је подсетио да одакле долазимо ово није дозвољено. Ми верујемо да је име позив је први корак у показивању "поштовање". Дакле, ручке су везани за имена у зависности од старости и статуса јаз. Зато сви родитељи у суседству су или стриц или тетка. Да бисте избегли зове лична имена, I approach people without calling their name which at time looks awkward.

Такође, Брзо сам приметио да кућни љубимци, Било да је мачка или пас је саставни део многих домаћинстава. Ја се дивим како кућни љубимци се третирају са достојанством и поштовањем. Често се питам трошкове подизања кућног љубимца, и жао за хиљаде људи у мојој земљи који живе са мање од једног долара дневно. Где сам из, пси и мачке се различито третирају. Било када, моја ћерка ми је рекла да жели да буде Вет, Питам се да ли би она рекла је она одрасла у Либерији. Јер Вет није каријера дете у Либерији ће сањати о животињама, јер се никад не узимају за ветеринара. Поред, I can’t remember seeing a section in the groceries store for pet food.

Оно што се највише дивим о људима из Атлантиц Канаде је на гостопримству и приступачан начин су. То ме запањује како се људи покренути разговор говорећи о времену. Они често иду овако, "Ми имамо добар дан". Овакав гест, за мене, breaks all communication bearers and creates a platform for communication.

 - Вилијам у Саинт Јохн, НБ

Иако сам већ говорио енглески језик, када сам дошао у Канаду било је дана бори са енглеским чека ме, along with French.

После 6 месеци живе у Монктон, Моја супруга и ја преселили у Онтарију, због посла Ресон. Живели смо тамо 2 године и 2 месеци. То је био другачији од Њу Брунсвик. I went to English LINC course there.

Била је зима, када смо се преселили у Онтарију. Говорећи о зиме , одакле сам пореклом из имамо само неколико дана снег. Било је изузетно шокантно за мене да видим количину снега и леда дебљине. Било је страшно. Све сам мислио да је оНБquot;Зашто сам ја овде?"

Ја само живео у Светом Јовану за 19 days now but I think I like the good mix of culture here.

I certainly have been home sick quite bad and have experienced some hard days coming from cultural differences as well but I can comfortably say that I am glad that I came here because I experienced something that I could not have experienced back home.

- Shigeki in Saint John, NB

- Фото кредит: Фред Цхартранд, Канадски штампу

Моје име је Софи и ја сам из Француске. Стигао сам у Канади прошлог октобра, 2012 in Saint John. I remember when I arrived, свако користи да постави ова питања:

“Ох, нисте канадски? (очигледно због мог француског акцента), Ти си француски, из Монктон, Квебек? Из Француске? Заиста?! Зашто Свети Јован?”

Чини се да је немогуће Францускиња покупити Светог Јована као првог одредишта у Канади. Па сам да одговорим: “Ја само да додам свој господар у Француској и то је савршено време за мене да имам моје прво искуство у иностранству, испред моје зоне удобности, на другом језику, али у земљи у којој сам увек осећам као код куће.” Било је стварно смешно како људи је запањен да сам био “Прави француски”!

У ствари, Канада је за мене, пре него што сам стигао, иностранство, али заиста слично у Француску . И добро је то потпуно другачије!!

Прво мислите француски језик је исти, but not at all…Мислите да ћете наћи исту али не уопште�ане, but not at all, и на крају мислите делимо исти “култура” али опет то је заправо потпуно другачија!

Ова земља је заиста велики, величина аутомобила, пут, дрвеће, кућа, чак и паковање хране!

As a french person I will take the example of food.

Ако идете у ресторан, део је заиста велики. Али, то је у реду, ако не морате да завршите своје јело можете узети куче торбу! Ви никада неће видели у Француској. Канадски Сиромашни људи који долазе у Француску, земља добре хране, и да ће оставити табелу још гладне!

Поново, у супермаркету, проценат пролаза нису исти. Пролазима поврћа су заиста мале, али су чипови, пица, цоца цола, смрзнуте хране, шећер, брзе хране су двоструко веће од Француске. Сећам се да сам био у потрази за чоколадне картици да своју торту. Питао сам особу из продавнице и он ми је показао “спреман припрема торта”, Ја сам рекао не желим да стварно пече своју торту, рекао ми је стварно? Али, са тим је све спремно? Он није могао да ме пронађе оно што сам тражио. Култура хране је заиста другачији!

Али, после бољег разумевања животног стила, Временска прогноза, уживање и добар део хране попут јастога, Канада је велика земља у којој можете да започнете нови живот. Све што желите да буде, можете пробати у Канади, and that’s why I fall in love with this country.

Добродошли у Канаду!

- Софи у Саинт Јохн, НБ

1) Људи у Светог Јована су веома пријатељски, especially to newcomers.

2) There are not heavy traffic here and you have less chance to meet heavy traffic.

3) The climate here is better than any other cities in NB.

4) You can eat more fresh sea foods because it is seaside city.

У сваком случају, Људи су пријатељски је најважнији разлог за нас да живи овде. После два дана’ ловачка кућа, смо купили кућу. Много пријатеља плакао да смо направили луду одлуку, али ми никада зажалити своју одлуку. Ми живимо добар живот овде и моја ћерка воли школовање веома. Surely we try different sea foods very often.

Ово је моја кратка прича. Иако то није интересантно, it is really true.

 - Јиан у Саинт Јохн, НБ

The Multicultural and Newcomers Resource Center here has played a huge role in my life here. You get to meet people from all walks of life, and appreciate the different cultures around you. I have since graduated and I am now working for a company I love thanks to the multicultural center. I am glad I came here and decided to make this a second home for me.

 - Victoria in Saint John, НБ

I was really excited as I was going to experience snow for the first time in my life. Very first day of the school, it was storming. I probably fall couple of time on the way to school in that day. The cold was unbearable for me. Still I found it was fun to cope up with the weather. The most beautiful thing I enjoyed after coming here was the environment of the school. Everybody is so welcoming and helpful. I was involved with different cultural club in the school. That gave me the opportunity to meet lots of friends from different part of the world. I am so blessed to have my two best friends whom I met at the University of New Brunswick Saint John. One is from Canada another one is from UAE.

After I completed my graduation, I was involved with the Saint John Multicultural and Newcomers Resource Center. Here again I meet lot of people from different region through different activities. So after I have moved to Saint John, I had the opportunity to learn about different culture, food and I am enjoying it every bit of it.

 - Nazma in Saint John, НБ

Око месец дана после тог путовања, Био сам ангажован на Универзитету у Њу Брунсвик (Saint John campus) у Канцеларији за међународну. Мора да су стварно волео оно што сам имао да кажем о кубанској култури, јер је у то време, да је за било мултикултурно искуство. Сећам се свог првог дана размишљања да ће то бити тако луд, директан рад са студентима, јер нисам имао никакву позадину и мултикултурални, again, заправо никада није напустио Сент Џон. До краја првог дана, мада, I knew that I had found my passion.

Током следећа 7 године, Имао сам прилику да упознам студенте из целог света. Узео сам приватне часове у корејски и мандарински. Присуствовао сам сваки мултикултурални догађај у кампусу. Сам студирао и завршио наставу енглеског као другог језика и сертификат Помагала страних студената. (Међутим, и даље у контакту са многим, укључујући и мој први студент, Јуки из Јапана.) И ја сам имао прилику да путује као део мог посла и на УНБСЈ сам посетио 11 земље у две године. Научио сам много за то време (укључујући и чињеницу да је свет тако м�поново ..... после срео човека из Сасекса, NB, настава у Чилеу!). Иако ја не радим у УНБСЈ више, Ја сам још увек прилично близу једног броја међународних студената - многи од њих су већ дипломирали. Неки су се преселили из Покрајине, али многи су и даље у Њу Брунсвик, including Vicky from Kenya who graduated and now works full-time at the Royal Bank.

Кроз свој рад, Зорица је упознао многе људе који ме знају (што није тешко Б / Ц, again, Ја сам био у Светом Јовану све у мом животу) и она увек говори људима шта сам урадио за њу. Мало ли она зна шта је учинила за мене! Ја и даље да уче толико од Вицки и �НБ�уги; моја страст за мултикултуралност никада не одрицања. И, то је, Но Доубт, због моје љубави према студентима као Вицки који сам заузео позицију - Ја сам био један од првих двоје људи ангажују - да почне Џон Мултикултурални и Придошлице Ресурсни центар, where I still work today.

- Марија у Саинт Јохн, NB

One day the father of two little boys approached me and asked if I might give his sons more English-sounding names.   My own opinion was that they might want to keep their names in order to hold onto something familiar in this new place.  But their father was adamant.

Размишљајући о томе сада, Схватам да отац и ја смо били оба имена су третирали као културни симбол - њихов отац хтео имена који би помогли његови момци уклапају у нову културу, and I was thinking about their names connecting them to the culture they had left behind.

Узео сам озбиљно питање. , I hit on two names that were as close sounding as I could come to the names they had arrived with.

Током година сам приметио и дивио се вољу и одлучност ових породица вијетнамских да спусти нове корене, work hard and thrive in their new home.   I wonder how Ian and Neil have fared with the names they were given as they launched into their Canadian lives.  I hope they’ve served them well.

- Мери у Алберти

- Фото: Избеглице чекају транспорт у рибарском чамцу; ПХ2 Фил Еггман [Јавни домен], преко Викимедиа Цоммонс