Једна жена, Они, печене њен традиционални авганистански хлеб за нас да уживате као што смо разговарали око њеног столом њихових борби, њихове бурне путовања у Канаду, и њихови снови за обилног будућности своје деце. Хума спава на каучу у својој малој Бурнаби стану са своја два сина тинејџера у једној спаваћој соби. Њен супруг је остао у Русији, где породица првобитно побегао током рата. Она га пропусти, и пропусти аспекте њеног бившег живота, као први Кабул је жена телевизије домаћина у 70-, well-known and well-respected.

Упркос суочава ужасном сиромаштву, а у неким случајевима расизам у Ванкуверу, и упркос томе да научи нови језик и обичаје који су били прилично страно њима, Хума и остале жене су изразили радост у живот овде. Могућност да живе у Канади је нешто што они чувају. Они су пропустили чланове њихових породица врати у њиховим матичним земљама, иако, и њихове приче су ме желе да Ванкувер још сигурнији, more inclusive place for them to thrive.

Уместо да пасивне жртве околности, Видим избеглице активно прилагођавање њиховог новог културног пејзажа, и формирање интеркултурних односа које додају смисао не само на њиховим животима, већ на животе људи које загрљају, укључујући и мене. Ја дивио знатижеља жена и отворености и испитивао своју способност да остане на тај начин ако се забоде у новом културном миљеу. Прилика да слушају њихове приче проширио свој поглед на заједничке културе: жене остају отворена за усвајање нових гледишта изразио различите делове свог културног идентитета са својим новим пријатељима, колеге, и комшије, parts they cherished close to their hearts.

За мултикултурализам политика да значи на нивоу заједнице, се ослањамо на одређеном нивоу отворености између канадских и дошљака, на нашу способност да види себе огледа у другима, и на крају, на наше спремности да се премости јаз између "нас" и "њих", тако смо отишли ​​са једноставно и пре свега, 'Нас'.

- Линдзи у Ванкуверу